Evropska unija napravila je nekoliko važnih koraka ka uvođenju digitalnog eura, a projekat centralnobankarske digitalne valute (CBDC) sada ulazi u novu fazu razvoja.

Nakon što je Evropski parlament dao zeleno svjetlo za nastavak pregovora o uspostavljanju digitalnog eura, Evropska centralna banka objavila je učesnike pilot programa koji će naredne godine testirati novu digitalnu valutu.

Ovo predstavlja jedan od najkonkretnijih koraka do sada ka stvaranju digitalnog oblika eura koji bi mogao promijeniti način na koji građani i kompanije koriste novac u Evropi.

Digitalni euro ulazi u testnu fazu

Prema podacima Evropske centralne banke, pilot program počeće naredne godine, a u njemu će učestvovati centralne banke i odabrani partneri iz finansijskog sektora.

Tokom testiranja, zaposleni u centralnim bankama eurozone moći će koristiti digitalne eure za svakodnevna plaćanja, uključujući kupovinu obroka u kantinama i međusobne transfere sredstava.

Jedna od najzanimljivijih funkcionalnosti biće mogućnost privatnih plaćanja između dva uređaja čak i kada nijesu povezani na internet, čime bi digitalni euro oponašao neke od najvažnijih karakteristika fizičkog novca.

Projekat Pontes otvara vrata tokenizovanim finansijama

Paralelno sa razvojem digitalnog eura, ECB radi i na projektu Pontes, koji bi trebao omogućiti javnu digitalnu imovinu za poravnanje transakcija na decentralizovanim mrežama.

Dugoročni cilj je stvaranje svojevrsnog veleprodajnog CBDC-a, odnosno digitalnih rezervi centralne banke koje bi se koristile u tokenizovanom finansijskom sistemu.

Ovakav pristup mogao bi postati ključna infrastruktura za razvoj evropske tokenizacije i povezivanje tradicionalnih finansija sa blokčejn tehnologijom.

Evropa postaje otvorenija prema digitalnim finansijama

Iako je Evropska unija često kritikovana zbog sporog pristupa inovacijama i stroge regulative, posljednji potezi sugerišu značajnu promjenu.

U novoj strategiji evropski ministri finansija naglašavaju potrebu za tehnološki neutralnim pristupom koji podržava razvoj različitih digitalnih finansijskih proizvoda i slučajeva upotrebe.

Poseban fokus stavljen je na interoperabilnost između decentralizovanih mreža i tradicionalnih finansijskih sistema, kako bi se izbjegla fragmentacija evropskog tržišta.

To je posebno važno u trenutku kada se sve veći broj finansijskih instrumenata seli na blokčejn infrastrukturu.

Tokenizacija postaje strateški prioritet

Među evropskim regulatorima sve je prisutnije uvjerenje da će tokenizacija postati jedan od ključnih stubova budućeg finansijskog sistema.

Pametni ugovori, automatizovana plaćanja i programabilni finansijski proizvodi sve češće se navode kao primjeri tehnologija koje mogu povećati efikasnost evropskih tržišta kapitala.

Pojedini evropski zvaničnici kao primjer navode avionske i željezničke karte koje bi putem pametnih ugovora automatski isplaćivale naknadu putnicima u slučaju kašnjenja.

Takvi primjeri pokazuju da se tokenizacija više ne posmatra samo kao koncept vezan za kriptovalute, već kao šira transformacija finansijskog sistema.

Evropske banke i dalje imaju privilegovanu poziciju

Ipak, evropske institucije i dalje pokušavaju da pronađu ravnotežu između inovacija i zaštite tradicionalnog bankarskog sistema.

Mnogi regulatori smatraju da bi digitalna transformacija trebalo da bude što manje disruptivna za postojeće banke, a dio industrije vjeruje da će tokenizovani depoziti dugoročno imati prednost nad stablecoinima.

Istovremeno, pojedini stručnjaci upozoravaju da bi pretjerana zaštita tradicionalnog bankarskog modela mogla usporiti evropske inovacije i omogućiti stranim fintech kompanijama da preuzmu lidersku poziciju.

Šira slika

Digitalni euro nije samo novi oblik novca.

On predstavlja dio mnogo šire strategije kojom Evropa pokušava da izgradi sopstvenu digitalnu finansijsku infrastrukturu i smanji zavisnost od stranih tehnoloških i finansijskih sistema.

Ako projekti poput digitalnog eura i Pontesa uspiju, Evropska unija mogla bi postati jedan od globalnih lidera u oblasti tokenizacije i programabilnog novca.

Istovremeno, uspjeh ovih inicijativa zavisiće od toga da li će evropske institucije uspjeti da ostanu otvorene za inovacije i dozvole razvoj novih poslovnih modela koji mogu promijeniti način na koji funkcionišu novac, plaćanja i finansijska tržišta.

Zaključak

Digitalni euro više nije teorijski projekat niti daleka mogućnost. Ulazak u beta fazu pokazuje da Evropska unija ozbiljno namjerava da uvede sopstvenu centralnobankarsku digitalnu valutu.

Naredna godina mogla bi predstavljati prelomni trenutak za evropske digitalne finansije, jer će prvi praktični testovi pokazati može li digitalni euro postati temelj nove generacije finansijskih usluga.

Ukoliko projekat uspije, Evropa bi mogla dobiti jednu od najnaprednijih javnih digitalnih finansijskih infrastruktura na svijetu.